Uvod

Epidemiološki podaci ukazuju da visoki unos voća i povrća može imati povoljne efekte na smanjenje rizika od nastanka degenerativnih bolesti i uticati na dugovečnost. Široko je prihvaćeno da je jedan od mehanizama koji stoji iza protektivnog efekta povezan sa bioaktivnim komponentama voća i povrća, koje redukuju simptome oksidativnog stresa. Među uobičajenim voćem i povrćem u dijeti, po najvećem antioksidativnom kapacitetu se posebno ističe jagodasto voće tamno-plave ili crvene boje.

Poslednjih godina poraslo je interesovanje za voće i povrće koje sadrži visoke koncentracije polifenola, zbog njihovih potencijalnih bioloških i po zdravlje povoljnih efekata, delom povezanih sa njihovim antioksidativnim kapacitetom. Među polifenolima, posebno interesantni su antocijanini, flavonoli, flavan-3-oli, proantocijanidini i derivati benzojeve i cimetne kiseline.

Antocijanini i proantocijanidini su među glavnim grupama jedinjenjima kod bobica a kod obe grupe jedinjenja su pokazani antioksidativni efekti. Ove dve klase flavonoida se smatraju za glavne frakcije ukupnih flavonoida uključenih u zapadnu dijetu i interesantni su za nutricioniste i lekare zbog svog potencijalnog zaštitnog efekta protiv različitih bolesti.

Visoki sadržaj ovih jedinjenja kao i značajna antioksidativna aktivnost pokazana je kod vrste Aronia melanocarpa. Pokazano je da aronia ima značajno veći sadržaj antocijana i fenolnih jedinjenja i antioksidativnu aktivnost u odnosu na borovnicu, brusnicu i ribizlu.

 

Aronia melanocarpa

Postojbina vrste Aronia melanocarpa je istočni deo Severne Amerike. Areal zauzima veliku teritoriju sa različitim klimatsko – pedološkim uslovima od jezera Ontario na severu do Floride na jugu, zahvatajući Priatlansku niziju, Apalačke planine i Centralne nizije.

Ima široku ekološku valencu i kao takva adaptirana je različitim tipovima staništa. Raste na suvim i kamenitim stranama planina, u delovima šuma, na rubovima močvara, na obalama reka i dinama (aluvijalnim nanosima).

U Evropu je uneta 1834. godine u okolinu Sankt Petrburga, odakle se proširila kao gajena vrsta po skoro čitavom evropskom delu Rusije. Nije autohtoni florni element Flore Srbije ali se uspehom gaji na različitim terenima. U zavisnosti od klimatskih faktora u toku godine prinos mora da varira.

Opis biljke

 AiN 1

Oskoruša u fazi plodonošenja                                                                                                          Cvet oskoruše
Aronia je listopadni žbun, visine do 2,5 m. Listovi su široko-ovalni na ivicama dlakavi i nazubljeni, u proleće i leto svetlo (jarko) zelene boje, a u jesen crvene do tamno crvene boje. Cvetovi, od po 10 do 35, sakupljeni u guste štitolike cvasti. Krunica je od 5 čašičnih listića, bele ili ređe roze boje. Plodovi su okruglasti, prečnika 1-1,5 cm, crno-ljubičasti, vrlo sočni i oporog ukusa. Semena su mnogobrojna, sitna, tamno braon boje.

Aronia cveta krajem maja i početkom juna, a plodovi sazrevaju od početka avgusta do sredine septembra. U jesen je vrlo dekorativna jer listovi dobijaju jako purpurnu boju.

Hemijski sastav

Plodovi aronije sadrže veoma raznovrstan kompleks hemijskih jedinjenja. U proseku, plodovi mogu da imaju i do 20 grama polifenola u 1 kg, a sadržaj antocijana može dostići 4,0-8,5 g/ kg.

Dominiraju organske kiseline i to hloragenska i neohloragenska, jabučna, vinska i limunska, što uslovljava nisku pH vrednost od 3,3-3,8. Plodovi takođe sadrže korisne minerale i mikroelemente kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, mangan i cink.

U poređenju sa drugim popularnim voćem u Evropi, kao što su borovnice, brusnice ili višnje, ARONIA se odlikuje najvećim sadržajem antocijana i ukupnih polifenola.

AiN 2

Udeo pojedinih grupa konstituenata

Farmakološki relevantni sastojci

Flavanoli

Glavne flavanolne komponente su procijanidini. Njihov sadržaj varira od 0,66-5,18%, računato na suv plod.

Hemijska struktura polimernog procijanidina sa C4 ¦ C8 vezom

Strukturu polimera čini (–)-epikartehin (flavantriolska subjedinica) povezana sa C4 ¦ C6 i C4 ¦ C8 vezama. Stepen polimerizacije procijanidina u plodu aronije varira od 2-23, s tim što je dominantna frakcija veća od 10 jedinica. Slobodni epikatehin je takođe prisutan u vrlo niskom procentu.

Antocijani

Druga, po zastupljenosti, su antocijani (0,60-2 % na suvu masu ploda). Antocijani prisutni u plodu aronije su smeša cijanidinskih glikozida: 3-galaktozid (68,9%), 3-glukozid (1,3%), 3-ksilozid (2,3%) i 3-arabinozid (21,5%).

A1 cijanidin-3-O-galaktozid R1: gal. R2: OH R3: OH
A2 cijanidin-3-O-glukozid R1: glc. R2: OH R3: OH
A3 cijanidin-3-O-arabinozid R1: ara. R2: OH R3: OH
A4 cijanidin-3-O-ksilozid R1: xl. R2: OH R3: OH

Ostali flavonoidi

U plodu i cvetu vrste Aronia melanocarpa identifikovani su eriodiktol-7-O-β-glukuronil:

kao i 5 derivata kvercetina.

R: kvercetin-3-vicijanozid
R: kvercetin-3-rubinozid
R: kvercetin-3-rutinozid
R: kvercetin-3-galaktozid
R: kvercetin-3-glukozid

Značajno je pomenuti prisustvo fenolkarbonskih kiselina, gde dominira hloragenska kiselina:

Udeo pojedinih grupa fenolnih jedinjenja u ukupnom polifenolnom kompleksu.

Naučna istraživanja i efekti na zdravlje

Polifenolna jedinjenja su široko proučavana a većina radova je koncentrisano na ispitivanje efekata flavonola, flavan-3-ola i antocijana. Plodovi aronie su jedan od najbogatijih prirodnih izvora antocijana (300-630 mg/100g). U naučnim studijama pokazan je niz bioloških efekata sokova i ekstrakata aronije kao što su prevencija kardiovaskularnih bolesti, normalizacija krvnog pritiska i poboljšanje cirkulacije, normalizacija nivoa triglicerida i glukoze u krvi, pozitivni efekti na rad  jetre, žuči i drugo.

AiN 3                            

Antidiabetično delovanje

Antocijani bobica vrste Aronia melanocarpa i preparata načinjenih od njih, ispoljavaju povoljno delovanje u preventivi i kontroli diabetes mellitus tipa II, kao i komplikacija izazvanih ovim oboljenjem .

Serijom studija na aroniji utvrđeni su sledeći povoljni efekti:

–  Uticaj na sniženje nivoa šećera u krvi

–  Uticaj na smanjenje nivoa triglicerida u krvi

–  Uticaj na smanjenje ukupnog nivoa holesterola

–  Uticaj na normalizaciju nivoa glikoziliranog hemoglobina

Ovo čini plod aronije i preparate sačinjene od ploda, pogodnim za tretman kod bolesti metabolizma. Podesna forma za unos je matični sok aronije. Eksperimentalno je dokazano dnevni unos soka do 200ml u trajanju od 3 meseca povoljno deluje na sniženje šećera u krvi, čak i kod insulin zavisnih pacijenata. Povoljni efekti pripisuju se visokom sadržaju polifenola, pre svega antocijana i proantocijanidina.

Kardioprotektivni efekti

Plod aronije i standadizovani preparati sačinjeni od njega pokazuju pozitivan uticaj na više faktora rizika za nastanak kardio vaskularnih bolesti kao što su:

–  smanjenje krvnog pritiska i pozitivan uticaj na metaboličke

promene kod arteroskleroze,

–  ađuvantana terapija kod sekundarne ishemije srca,

–  smanjenje rizika od infarkta miokarda,

–  uticaj na smanjenje nivoa glukoze, homocisteina i fibrinogena u serumu,

–  pozitivno delovanje na smanjenje nivoa lipida u krvi (trigliceridi, ukupni holesterol)

–  pospešivanje i stimulacija zaštitnih procesa na ćelijama endotela krvnih sudova, što dovodi do poboljšanja njihove funkcije u organizmu.

U eksperimentalnim, prekliničkim i kliničkim studijama najčešće je ispitivan efekat standardizovanog matičnog soka ili ekstrakata obogaćenih flavonoidima. Kao farmakološki aktivne komponente odgovorne za ovo delovanje takođe su izdvojene polifenolna jedinjenja.

Hepatoprotektivno delovanje

Zahvaljujući prisustvu antocijana i drugih komponenata polifenolnog kompleksa pokazan je uticaj i na:

–  smanjenje toksičnosti i akumulaciju kadmijuma (Cd) u jetri i bubrezima, što se povezuje sa sposobnošću kompleksiranja antocijana sa metalnim jonima,

–  povoljan uticaj na jetru u smislu zaštite kod trovanja hemijskim agensima

–  smanjenje lipidne peroksidacije u ćelijama jetre

Antimutagena i antikancer aktivnost

Fenolne komponente ploda aronije imaju dokazanu antimutagenu aktivnost na laboratojiskim istraživačkim modelima. Najjaču aktivnost ispoljio je izolovani antocijanski kompleks ploda i preparata načinjenih od istog.

U mnogobrojnim eksperimentima rađenim u in vitro uslovima i na životinjama, potvrđena je antiproliferativna aktivnost i protektivna aktivnost kod nekih vrsta kancera debelog creva. U eksperimentima je uglavnom korišćen sok načinjen od bobica aronije, a dokazano je da povoljan efekat na ove vrste kancera ispoljava antocijanski kompleks i to monomerni antocijani. Eksperimentom je, takođe, potvrđena hemopreventivna aktivnost cijanidinskih monomernih glikozida.

Antioksidantna aktivnost

Pokazano je da aronija ima značajnu antioksidativnu aktivnost i u in vitro i in vivo sistemima. Polifenoli kao hvatači slobodnih radikala mogu da smanje rizik od nastanka kardiovaskularnih i malignih oboljenja.

Zbog prisustva više OH grupa, procijanidini prisutni u plodu pokazuju antioksidantnu i antiradikalsku aktivnost, jaču od vitamina E i C. Karakteristika plodova aronie je i visok sadržaj kafene i hloragenske kiseline i antocijana koji značajno doprinose antioksidantnom potencijalu.

Antioksidantni potencijal različitog voća

Voće

Fenolia (mg /100 g)

ORACb (μmol/g)

sveže

ekstrakt

suvo

Aronia

2080-2556

4010-4210

8490

160,2

Borovnica

521

2970-3820

 

62,5

Crna ribizla

560-799

2030-2790

3097

44,9-92,0

Crvena ribizla

210

1260-1400

1613

 
Malina  

2390-2730

 

13,1-45,2

Višnja

460

 

3377

 
Crveno grožđe      

7,4

Jagoda

225 -460

1480-1600

 

15,4

Brusnica

227-315

2120-2200

 

18,5

Jabuka

205-250

1200-1300

1710

2,18

Banana      

2,2

Pomorandža

140

   

7,50

a računato na galnu kiselinu, b ORAC: μmol Trolox-a/g svežeg ploda

Automatically generated PDF from existing images.

>>> Bacchus Bratislava.pdf