PRIRODNI PREPARATI – MOĆNO I PERSPEKTIVNO ORUŽJE SAVREMENE MEDICINE

Pokazano je da je ishrana siromašna bioaktivnim komponentama jedan od ključnih faktora razvoja različitih oboljenja, ali da je ishrana bogata posebno voćem i povrćem izuzetno značajna u prevenciji i stabilizaciji različitih patoloških stanja, a posebno kardio-vaskularnih bolesti i kancera. Crveno i plavo bobičavo voće se posebno izdvajaju kao hrana sa visokim sadržajem različitih tipova ljudskom zdravlju korisnih polifenola, a posebno antocijana. Među bobičavim voćem specijalno se izdvaja aronija (Aronia melanocarpa), voće budućnosti, koja sadrži i do nekoliko puta više antocijana i proantocijanidina u odnosu na npr borovnice. Zbog visokog sadžaja ovih bioaktivnih komponenti, aronija se izdvaja po svojim izuzetnim antioksidativnim karakteristikama, čime omogućava neutralizaciju i smanjenje otrovnih kiseoničnih radikala u ćelijama i tkivima, nastalih usled različitih patoloških stanja kao što su kardio-vaskularni poremećaji ili kancer.

Kompanija Rhea pharm d.o.o., Beograd se već tradicionalno bavi proizvodnjom preparata na bazi aronije, a po svom sveobuhvatnom blagotovornom dejstvu na kardio-vaskularno zdravlje ljudi kao i kod malignih stanja, ističu se Rhea pharm matični sokovi od aronije, sa posebno razvijenim i izraženim antioksidativnim svojstvima u biološkoj sredini. Proizvodi kompanije Rhea pharm d.o.o. su proizvodi na bazi aronije u Srbiji koje je prepoznalo i zvanično registrovalo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije kao preporučeni dodatak svakodnevnoj ishrani. Specijalnim postupkom ceđenja voćke aronija iz bobica, kore i semena, kompanija Rhea pharm d.o.o. nudi matične sokove sa najvišim sadržajem biološki aktivnih komponenata polifenola.

 

Standardne farmaceutske terapije koje se koriste za lečenje širokog spektra akutnih ili hroničnih stanja, imunoloških, kardio-vaskularnih kao i bolesti maligniteta, neurodegenerativnih oboljenja, kao i različitih sistemskih oboljenja, podrazumevaju eksploataciju širokog spektra farmaceutika, dobijenih složenom hemijskom sintezom i karakterizacijom u strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima. U novije vreme veoma su zastupljene perspektivne terapije bazirane na malim biološkim molekulima, koji ciljano “gađaju” specifične ćelijske receptore ili senzore, i na taj način utiču na modifikaciju biološkog odgovora i ishodišno na suprimiranje i istrebljenje bolesti. Ovakav obećavajući pristup u lečenju, korišćenjem biomolekula, posebno je prisutan u onkološkim terapijama, ali i kod lečenja kardio-vaskularnih oboljenja. S druge strane, poznato je da na primer u onkologiji najznačajnije mesto u terapiji zauzima cisplatina, posebno u lečenju solidnih tumora kakvi su npr karcinom pluća ili cervikalni karcinom. Cisplatina je hemijski derivat metala platine i u širokoj je upotrebi u onkološkoj praksi već 40 godina. Ipak, usled takoreći višedecenijskog korišćenja ovog leka, razvijen je niz rezistencija kod ljudi, a neretko se prilikom primene javlja i sporadična toksičnost, posebno na nivou bubrega. Ovakve situacije nameću potrebu za razvojem novih terapeutskih proizvoda, sa selektivno poboljšanim karakterisitikama. Takođe, ovakvi štetni i toksični efekti standardnih invazivnih onkoloških terapija, nameću potrebu za razvojem dodatnih lekovitih i blagotvornih sredstava, koji će ovakve nepovoljne efekte kompenzovati i neutralisati.

Ne samo u onkologiji, već i u opštoj kliničkoj praksi, sve više se fokusira na korišćenje prirodnih preparata u odnosu na korišćenje standardnih hemijski sintetisanih terapeutika. Prirodni preparati i proizvodi uzimaju primat iz više razloga, od kojih bi svakako trebalo naglasiti njihovu a priori manju toksičnost, zatim veću bioraspoloživost i na kraju, ali sa socio-ekonomskog stanovišta najbitniju ekonomičnost, s obzirom na nižu cenu i samim tim veću dostupnost širokoj populaciji. S druge strane, preparate bazirane na lekovitim sastojcima biljaka i hrane nije moguće registovati kao farmaceutike u pravom smislu reči, već kao pomoćna lekovita sredstva ili dodatke ishrani. Ipak, Food and Drug Administration (FDA) očekivano je prepoznao  spektar benefitnog dejstva preparata direktno iz prirode i 2004. godine je plasirao svojevrsni vodič, Guidance Document “Botanical Drug Products”, koji utire put razvoju regulative vezane za registraciju farmaceutika na bazi prirodnih proizvoda.

Među prirodnim proizvodima posebno su interesantni svojevrsni pandani farmaceutitcima-tzv “nutraceutici”, tj komponente koje unosimo hranom a imaju pozitivno dejstvo na zdravlje ljudi, a posebno su značajni u prevenciji bolesti.

Nutrigenomika (nutrigenetika) je relativno mlado polje istraživanja, koje se bavi opsegom i uticajem genetičkih predispozicija na bolesti povezane sa visokom stopom mortaliteta, kao što su kardio-vaskularne bolesti, dijabetes ili kancer. Implementacija genetičkih istraživanja u polje istraživanja ishrane, upravo je od esencijalnog značaja za buduću što uspešniju prevenciju bolesti povezanih sa ishranom, kao što su kardio-vaskularne bolesti, ili dijabetes. Tačnije, neophodno je uspostaviti neoborivu biohemijsku vezu između nutrijenata koje unosimo i genetičkog odgovora na ćelijskom nivou. Na ovaj način će se značajno olakšati u lečenju bolesti kao što su kancer ili dijabetes, a posebno kod lečenja kardio-vaskularnih bolesti, gde je poznato da je ishrana jedan od ključnih faktora prevencije, ali i uspešne terapije.

Uopšte uzev, istraživanja nutrigenomike/nutrigenetike baziraju se na različitom odgovoru ćelije, ćelijskih gena i proteina u odnosu na različite komponente hrane koje se unose, jer zapravo sama molekularna struktura nutrijenata aktivira specifične ćelijske signalne puteve, koji dovode do modifikovanog biološkog odgovora ćelije. Ovakav odgovor predstavlja neku vrstu molekularnog „potpisa“ hrane koju unosimo. S druge strane, različiti geni, proteini ili same ćelije mogu postati tzv biomarkeri, tj biološki obeleživači koji prenose biološki odgovor na nutrijente koje unosimo hranom.

.Prisustvo prirodnih preparata u prevenciji i lečenju širokog spektra različitih oboljenja, postaje neizostavan i čak i ključan faKtor u razvoju novih terapija i terapijskih pristupa.

Antioksidansi- nutritivni doprinos prevenciji bolesti

U organizmu postaji neminovno stvaranje slobodnih radiikala, pre svega reaktivnih kiseoničnih vrsta, ali isto tako i njihovo neutralisanje kako endogenim tako i egzogenim faktorima zaštite. Osim unutrašnjeg stvaranja slobodnih radikala, oni mogu biti uneti iz spoljne sredine, npr. dejstvom uv zračenja, kome smo svi danas izloženi. Činioci koji štite organizam mogu delovati direktno neutrališucći ove reaktivne vrste i sprečavajući dalje lančane reakcije ili indirektno, aktivacijom zaštitnog enzimskog sistema, modulacijom ćelijskih signalnih puteva ili ekspresije gena. Ova jedinjenja se nazivaju antioksidansi.

 U stanju kada dolazi do narušavanja ravnoteže izmedju stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja antioksidansima, dolazi do oksidativnog oštećenja različitih komponenti  ćelije i tkiva. Ovo doprinosi razvoju različitih oboljenja, kao i lošijoj pronozi postojećih. Pre svega je povećan rizik za šećernu bolest, srčana oboljenja, aterosklerozu, neurodegeneratine poremećaje, artritis i karcinom. Takodje, proces starenja je ubzan u prisustvu povećane koncentracije slobodnih radikala. Zbog ovoga, kao i činjenice da organizam često nije u stanju sam da se izbori sa slobodnim radikalima, važno je shvatiti neophoodnost unosa dijetarnih izvora antioksidanasa.

 Činjenica je da bi dijeta, tj. pravilna ishrana trebalo da bude prva linija u očuvanju zdravlja i prevencije bolesti. Opšte je poznato da tzv. mediteranska dijeta, zasnovana na unosu svežeg voća i povrća, ribe, , maslinovog ulja i orašastog voća doprinosi smanjenju rizika i učestalosti pojave kardiovaskularnih bolesti. Beta karoten, vitamin E, vitamin C, vitamin A i selen su najvažniji antioksidansi koje bi ishranom trebalo unositi i to kroz unos agruma, zelenog i lisnatog povrća, šargarepe, plodova mora, pšenicnih klica, spanaća, brokolija i drugih. Ovi antioksidansi su dostupni i u formi gotovih farmaceutskih formulacija, tj. fitopreparata. Tkodje postoje sintetski antioksidansi, butilhidroksitoluen (BHT) i butilhidroksianizol(BHA) ali je njihova potencijalna toksičnost i niska bezbednost zabrinjavajuća.

Biljna hrana je važan izvor antiokisidanasa koje čini širok spektar jedinjeja medju kojima su polifenoli jedni od najpotentnijih. Zahvaljujući svojoj strukturi oni su stanju da prihvataju nesparene elektrone sa slobodnih radikala u organizmu i tako ih neutrališu, kao i da vezuju odredjene jone metala koji pospešuju stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta. Postoji pretpostavka da polifenoli već u samoj hrani mogu da deluju sprečavanjem oksidacije odredjenih sastojaka, pre svega masti i time smanje unos prooksidanasa. U savremenoj literaturi velika pažnja posvećena je ispitivanju potencijalnih korisnih efekata primene biljaka sa širokim spektrom bioloških aktivnosti u prevenciji bolesti. Smatra se da većinu svojih delovanja one ostvaruju upravo kroz visok antioksidativni potencijal. Zbog svega ovoga, nameće se zaključak da bi svako od nas kroz pravilan odabir namirnica i pripremu hrane mogao ublažiti ili odložiti procese koji doprinose razvoju bolesti. Ovako bi se prevalence  nekih bolesti smanjile, a time i potreba za lekovima, koji se sve više nekontrolisano troše.