Aronija kao antioksidant

Aronija je moćan antioksidant koji neutrališe i eliminise štetne slobodne radikale koji se svakog časa stvaraju u našem telu i utiču na zdravlje.

Aktivne komponente iz aronije poznati kao polifenoli neutrališu i eliminišu nagomilane otrove i teške metale, pesticide, lekove i hemijske zagađivače deponovane u jetri, mišićima i masnom tkivu.

Osim unutrašnjeg stvaranja slobodnih radikala, oni mogu biti uneti iz spoljne sredine, npr. dejstvom uv zračenja, kome smo svi danas izloženi. Činioci koji štite organizam mogu delovati direktno neutrališucći ove reaktivne vrste i sprečavajući dalje lančane reakcije ili indirektno, aktivacijom zaštitnog enzimskog sistema, modulacijom ćelijskih signalnih puteva ili ekspresije gena. Ova jedinjenja se nazivaju antioksidansi.

U stanju kada dolazi do narušavanja ravnoteže izmedju stvaranja slobodnih radikala i njihovog neutralisanja antioksidansima, dolazi do oksidativnog oštećenja različitih komponenti ćelije i tkiva. Ovo doprinosi razvoju različitih oboljenja, kao i lošijoj pronozi postojećih. Pre svega je povećan rizik za šećernu bolest, srčana oboljenja, aterosklerozu, neurodegeneratine poremećaje, artritis i karcinom. Takodje, proces starenja je ubzan u prisustvu povećane koncentracije slobodnih radikala. Zbog ovoga, kao i činjenice da organizam često nije u stanju sam da se izbori sa slobodnim radikalima, važno je shvatiti neophoodnost unosa dijetarnih izvora antioksidanasa.

Činjenica je da bi dijeta, tj. pravilna ishrana trebalo da bude prva linija u očuvanju zdravlja i prevencije bolesti. Opšte je poznato da tzv. mediteranska dijeta, zasnovana na unosu svežeg voća i povrća, ribe, , maslinovog ulja i orašastog voća doprinosi smanjenju rizika i učestalosti pojave kardiovaskularnih bolesti. Beta karoten, vitamin E, vitamin C, vitamin A i selen su najvažniji antioksidansi koje bi ishranom trebalo unositi i to kroz unos agruma, zelenog i lisnatog povrća, šargarepe, plodova mora, pšenicnih klica, spanaća, brokolija i drugih. Ovi antioksidansi su dostupni i u formi gotovih farmaceutskih formulacija, tj. fitopreparata. Tkodje postoje sintetski antioksidansi, butilhidroksitoluen (BHT) i butilhidroksianizol(BHA) ali je njihova potencijalna toksičnost i niska bezbednost zabrinjavajuća.

Biljna hrana je važan izvor antiokisidanasa koje čini širok spektar jedinjeja medju kojima su polifenoli jedni od najpotentnijih. Zahvaljujući svojoj strukturi oni su stanju da prihvataju nesparene elektrone sa slobodnih radikala u organizmu i tako ih neutrališu, kao i da vezuju odredjene jone metala koji pospešuju stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta. Postoji pretpostavka da polifenoli već u samoj hrani mogu da deluju sprečavanjem oksidacije odredjenih sastojaka, pre svega masti i time smanje unos prooksidanasa. U savremenoj literaturi velika pažnja posvećena je ispitivanju potencijalnih korisnih efekata primene biljaka sa širokim spektrom bioloških aktivnosti u prevenciji bolesti.

Smatra se da većinu svojih delovanja one ostvaruju upravo kroz visok antioksidativni potencijal. Zbog svega ovoga, nameće se zaključak da bi svako od nas kroz pravilan odabir namirnica i pripremu hrane mogao ublažiti ili odložiti procese koji doprinose razvoju bolesti. Ovako bi se prevalence nekih bolesti smanjile, a time i potreba za lekovima, koji se sve više nekontrolisano troše.

Scroll to top
English EN Srpski јezik SR
Select your currency
RSD Srpski dinar
EUR Euro