Mesto aronije u sistematici biljaka
Crna aronija (Aronia melanocarpa Elliott) pripada podfamiliji Pomoideae familije Rosaceae.
Morfologija aronije
Aronija predstavlja višegodišnji žbun koji, ako je dobijen iz semena, dostiže i 4 m visine.
Fiziologija aronije
Dužina vegetacionog perioda aronije u proseku iznosi 170 dana, a da bi plodovi sazreli potrebna je suma temperatura od 1500°C.
Sortiment aronije
Sortiment aronije nije tako brojan i u proizvodnji se nalazi mali broj sorti, koje su uglavnom selekcionisane u zemljama istočne i severne Evrope.
Razmnožavanje aronije
Aronija se razmnožava vegetativno na različite načine: reznicama, nagrtanjem, položenicama, kalemljenjem...
Ekologija aronije
Aronija se veoma lako prilagođava različitim klimatskim uslovima.
Podizanje zasada aronije
Pre sadnje treba pripremiti zemljište kao i kod ostalih voćaka.
Sistemi uzgoja i razmak sadnje
Aronija se gaji po sistemu žbuna i kao stablašica.
Rezidba aronije
Rezidba za formiranje oblika žbuna se izvodi prekraćivanjem biljke na 2-3 pupoljka posle sadnje, najčešće u proleće.
Održavanje zemljišta u zasadu aronije
U poljskim eksperimentima, gde su upoređivana tri sistema najbolji rezultati su dobijeni kod tretiranja cele površine herbicidima.
Đubrenje aronije
U genetskom pogledu aronija ima dobre predispozicije za visoke i konstantne prinose.
Bolesti i štetočine u zasadu aronije
Aronija nije osetljiva na neke posebne bolesti i štetočine, odnosno do sada nisu otkriveni paraziti tipični za ovu vrstu, koji bi mogli naneti veliku štetu.
Prinos aronije
Dobra osobina aronije je redovna rodnost.
Berba aronije
Aronija sazreva skoro jednovremeno, a berba se najčešće vrši jednim jedinim otkidanjem.
Čuvanje i upotrebna vrednost ploda aronije
Velika otpornost na manipulisanje utiče na trajnost plodova i lak transport.
